05.08.2021
КЊИЖЕВНОСТ / Пекић о пријатељству
Држање у шкрипцу помоћу наклоности
29.01.2019
Атлантида / Борислав Пекић: Цивилизације су пропадале зато што се никад успешно нису решиле својих духовних, умних и физичких отпадака
Човеков се свет, у међувремену, око своје оси обрнуо, дуж ње, у ствари, постепено померао док није заузео обрнут положај од природног.
19.11.2017
И дио / Борислав Пекић: Човек који је јео смрт
Прича је штампана у књизи Нови Јерусалим, Београд, Нолит, 1988, © Борислав Пекић
24.09.2017
ДНЕВНИК / Из необјављених дневника Борислава Пекића, 1955. година
Искуство ме учи да хватање ин флагранти није неопходно. Постачки је ослањати се на саме чињенице. Математичка логика, која је надасве здрава и тачна, довољна је да се човек домогне истине. Зар се из познатих не може разрешити најкомликованија једначина? Данас сам читао Римана. Семантика ме заокупља! У њој лежи истина.
17.09.2017
КЊИЖЕВНОСТ / Борислав Пекић: Постоји само један изворан страх - страх од себе
Никад нисам био несрећан што су ме мрзели, никад уплашен кад су подизали хајке на мене, никад неспреман за дан гњева. Па ипак дубоко, на дну мене, сахрањеним насеобинама, покрене се понекад немо и горко питање: чему?
25.02.2017
ПИСАЦ / Борислав Пекић: Године које су појели скакавци
“Писма из туђине“ од Борислава Пекића
05.09.2016
/ Борислав Пекић: Сећање на Данила
Отац му је убијен. То је била чињеница. Зашто би син заслуживао да се с њим друкчије поступи? Раса му је убијана. И то беше чињеница. Зашто би један од њених припадника боље прошао? Лјуди су, чињеница је, око њега убијани.
29.02.2016
ЗЛАТНО РУНО / Борислав Пекић: Разумевање смисла кретања било је потребно пре пута, пре ступања на стрмину
Наша најгора и најопаснија национална мана је кратко памћење, а још гора и опаснија је што о томе појма немамо. Народ који се жури да заборави своја болесна стања нема никаквих изгледа да се од њих излечи
07.01.2016
ИИИ том / Борислав Пекић: Године које су појели скакавци
Успомене из затвора или антропопеја (1948-1954)
14.09.2015
/ Одломци из дневника Борислава Пекића
Обим моћи наше интелигенције увек се може дефинисати као граница наших немоћи. Граница између копна и воде припада и земљи и мору подједнако. Граница измеђ спознаје и тајне заједничка је. Оно до чега смо доспели одређује и све до чега нисмо стигли.