Берние Сандерс: Трамп и Ирански споразум

Прошле недеље Трамп је повукао један од најопаснијих потеза од када је постао председник САД-а: изашао је из Заједничког свеобухватног плана акције, познатог и као Ирански нуклеарни споразум.

Bernie Sanders / 16. мај 2018

Прошле недеље Доналд Трамп је повукао један од најопаснијих потеза од када је постао председник САД-а: изашао је из Заједничког свеобухватног плана акције (ЈЦПОА), познатог и као Ирански нуклеарни споразум. Том одлуком је поништио вишегодишњи тешки рад наших дипломата, који су успели да установе изузетно строг скуп ограничења и инспекција као гаранцију да Иран неће направити нуклеарно оружје. Истовремено, Трамп је залупио врата пред раније изгледном могућношћу детанта између Ирана и САД-а.

Важно је разумети да ЈЦПОА није само споразум између САД-а и Ирана. То је споразум склопљен и с нашим партнерима из групе П5+1 – Великом Британијом, Француском, Кином, Русијом и Немачком. А подржао га је и Савет безбедности УН-а. Трампово повлачење додатно појачава напетости у односима с нашим најважнијим демократским савезницама Француском, Великом Британијом и Немачком. Те земље и даље подржавају споразум и упорно понављају да је он у најбољем интересу за њихову сопствену националну безбедност.

Трамп је такође одбацио и савете својих безбедносних званичника – генерала Джозефа Данфорда и министра одбране Джејмса Матиса. Нјих двојица су више пута поновили да је уговор у националном интересу САД-а. Многи професионалци широм света из области ограничења нуклеарног наоружања и националне безбедности слажу се са овом проценом. Као и у случају климатских промена и повлачења из Париског климатског споразума, Трамп је изабрао да игнорише стручни консензус и сврстао се уз једну малу идеолошку фракцију. Последице те одлуке ће бити катастрофалне по глобалну безбедност.

Излазак из ЈЦПОА озбиљно штети и америчкој способности да договори будуће споразуме о заустављању ширења нуклеарног наоружања, рецимо са Северном Корејом. Зашто би било која земља потписала један такав споразум са САД-ом и пристала на озбиљне уступке који се од ње тиме захтевају, ако сматра да непромишљени амерички председник може за пар година да одбаци споразум?

Да се разумемо, нема сумње да је ирански режим укључен у много тога лошег – подржава Асада у рату против сиријског народа, као и насилне екстремистичке групе попут Хезболаха у Либану и Хамаса у Палестини, а крши и људска права у самом Ирану. Међутим, ако смо искрено забринути због тих иранских политика, а ја јесам, излазак из нуклеарног споразума је најгори могући потез. После тога биће много теже суочити се са свим овим проблемима. Нажалост, када је Трамп објавио своју одлуку нисмо од њега чули никакву стратегију, већ само уобичајено хвалисање.

Самохвалисање, као и понижавање Ирана нису пут у бољу будућност. Морамо разговарати са иранском владом не бисмо ли успоставили бољи однос са иранским народом те обликовали конструктивнију улогу коју би Иран могао играти у региону. Трампов приступ све то отежава. Он је већ ојачао тврдолинијаше унутар иранског режима, који се ионако осећају удобније када је Америка непријатељски настројена према Ирану, него када се понаша разумно и мирољубиво.

После 17 година рата у Авганистану и 15 година рата у Ираку амерички грађани не желе да буду умешани у још један рат без краја на Блиском истоку. Они не желе да буду увучени у регионални сукоб између Сунита и Шиита, Саудијске Арабије и Ирана. Али страхујем да ће управо то бити исход Трампове политике. Свакога ко је склон да одмахне руком на ове страхове подсетио бих да је Трампов новопостављени саветник за националну безбедност Джон Болтон пре пар година написао чланак под насловом „Да бисмо спречили иранску бомбу, морамо бомбардовати Иран“. Утисак је да изласком из нуклеарног уговора и обелодањивањем намере да појача конфликт, Трамп и његова администрација припремају изговор да учине управо то.

Треба се подсетити да пут ка рату у Ираку није почео изненада 2003. Тај рат се припремао много година, одлукама које су у тренутку када су донете изгледале релативно неважно, али које су на крају довеле до најгоре спољнополитичке брљотине у историји наше земље. Рат у Ираку је имао огромне последице које нисмо предвидели и са којима још увек нисмо успели да изађемо на крај, нити ћемо то ускоро успети. Заправо, једна од тих неочекиваних последица било је и оснаживање утицаја Ирана у Ираку и на другим местима широм региона.

Наивно је мислити да проблеме које смо изазвали управо непромишљеном употребом силе можемо решити на исти начин. Међутим, Трампов ратоборни прошлонедељни говор јасно је усмерио америчку политику ка истом оном циљу који је лежао у основи рата у Ираку – промени режима. Право америчко вођство и права америчка моћ не огледају се у нашој способности да дижемо ствари у ваздух, већ у способности да повежемо сукобљене стране, изградимо међународни консензус око заједничких проблема и затим мобилишемо тај консензус да се ти проблеми и реше. То је оно што смо учинили када смо потписали ЈЦПОА. Нажалост, председник Трамп је сада изабрао да поведе нашу земљу другим, знатно опаснијим путем.

Тхе Гуардиан, 14.05.2018.

Превео Растислав Динић
Пешчаник.нет, 15.05.2018.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.