БУКА интервју: Ситуација за младе у БиХ је лоша, ни перспектива није пуно боља!

Са општеприсутном корупцијом и непотизмом шаље им се и веома лоша порука о томе како доћи до посла и не чуди ситуација да и неколицина младих бира краткорочна рјешења само да дођу до радног мјеста, рекао је за БУКУ Мујановић..

Buka intervju / 08. мај 2014

Мујановић има дугогодишње искуство у вођењу пројеката и активности у области подузетништва и тржишта рада, а са њим смо за портал БУКА разговарали смо о анализама студије коју је радио, незапослености младих, начину како они могу наћи запослење, проблемима младих  при тражењу посла и сличним темама.

Господине Мујановић, имајући у виду велику незапосленост, какав је, према Вашем мишљену, положај младих у БиХ?

Положај већине младих је крајње незавидан, а најбољи показатељ стања јесу анкете које се спроводе међу младима и које указују да од 60% до 70% младих жели напустити БиХ. То показује не само да је тренутна ситуација за њих јако лоша него да ни перспектива и очекивања од будућности нису ништа позитивнија.

 

Ерол Мујановић

Колико је младих тренутно незапослено у БиХ? Приближавамо се стопи незапослености младих од 60%  што је неславни европски рекорд. Међутим статистике крију веома различите ситуације, од региона до региона, од једног занимања до другог и слично. На примјер, у реалности постоје два тржишта рада за младе у БиХ.  Прво и  веома конкурентно тржиште, које се тиче према мојој процјени око 10% до 15% младих, за које се послодавци такмиче и та категорија младих ради често више послова и пројеката у исто вријеме. Конкурентност су изградили, јер су били изразито проактивни, користили су све прилике за обуке, праксу, волонтирање још од средње школе те са рецимо 25 година већ имају одличне радне навике и вјештине које послодавци траже а које образовни систем не нуди. Одличан су производ и за хеад хунтере, из године у годину њихова вриједност на тржишту расте, и за њих је често проблем који посао одабрати него како наћи посао. И постоји друго тржиште рада, огромно и више видљиво, у којем су млади већ пар година незапослени, поприлично деморалисани и апатични, и због чињенице да су незапослени губе стечене вјештине, знања и самопоуздање. На тај начин   имају смањене шансе да уопште нађу адекватан посао како вријеме одмиче и обично су и у незавидној економској и социјалној ситуацији. На сву срећу, уз доста труда и мало среће прелаз из друге категорије у прву је могуће остварити. Какви су изгледи да они нађу запослење? Изгледи за посао су рекао бих скромни, али далеко од тога да су непостојећи. Доступних радних мјеста је свакако мање него кандидата за посао, али и даље постоје неупражњена радна мјеста што показују и анализе портала Посао.ба и сам број огласа за посао током цијеле године. Када разговарате са послодавцима рећи ће вам често да не могу да нађу довољно добру радну снагу. А истовремено десетине хиљада младих је незапосленом у сваком већем граду у БиХ. Са којим се све проблемима млади суочавају при проналаску посла? Рецимо да су притисци на тржиште рада и запослење младих са свих страна. Као и код већине младих људи имају доста жеља, потреба и енергије, али прилике за зараду наравно не долазе одмах. Не ствара се довољан број нових радних мјеста годишње и економски раст који БиХ има није довољно снажан мотор да повуче цијелу економију напријед. Актери који би младима помагали много више, из низа разлога нису у стању да то ураде и ситуације се неће у скорије вријеме посебно промијенити. Овде првобитно мислим на образовни систем, а касније и на јавне службе за запошљавање. Са општеприсутном корупцијом и непотизмом шаље им се и веома лоша порука о томе како доћи до посла и не чуди ситуација да и неколицина младих бира краткорочна рјешења само да дођу до радног мјеста. Које су Ваше препоруке младима при тражењу посла, на шта требају да буду спремни? На све што је легално и поштено, јер је ситуација довољно алармантна да циљ оправдава средства и посао морају наћи, понајприје рачунајући само на властите ресурсе, дакле вјештине и пословне контакте. Прва препорука је дакле да не очекују превише од система и институција које, уркос вољи и напорима, једноставно нису у могућности помоћи довољном броју младих који траже посао. Друга препорука је да се оријентишу ка занимањима и професијама која запошљавају, како у БиХ тако и у иностранству. Треба бити прагматичан и не могу сви бити правници или економисти на примјер. Структура наше економије не почива још увијек у довољној мјери на сектору услуга и постоје бројна друга занимања, и тржишне нише, у индустрији или пољопривреди гдје се може врло брзо запослити и почети зарађивати. Такође, подузетништво у пар година нуди веома занимљиве алтернативе и прилике за развој вјештина уз зараду. У сваком случају, млади требају тежити ка изврсности чиме год да се баве или желе бавити, јер  изврсни кандидати увијек нађу посао.А изврсност ће постићи само ако раде оно што заиста воле радити, јер ће тако унијети и дозу страсти у посао и то ће чинити разлику са свим другим кандидатима. За такав приступ треба мало више времена и храбрости, тим прије што већина нешто тако нажалост не практицира, али такав приступ доноси трајни успјех и резултате на локалном или глобалном тржишту рада. Јавна је тајна да се при проналаску запослења гледа партијска књижица, присутни су непотизам и корупција. Како коментаришете такву пословну политику и стање у економији уопште? Гдје нас то води? Праксе које сте навели карактеришу велики број земаља, посебно из медитеранског појаса и других дијелова Балкана, и нажалост наша земља није изнимка у томе. Али такве праксе су нешто мање присутне у приватном сектору, јер када је послодавац приморан трпити директну финансијску штету због неспособних кандидата који штете пословању мање је склон таквим праксама. У јавном сектору, подобност углавном остаје критериј број један приликом запошљавања, али и у оба сектора на сву срећу постоје изузеци. Такве пословне политике су веома назадне и дугорочно гледајући погубне за економију, јер доводе до негативне селекције радне снаге. Такође нуде и краткорочне предности младима који често помисле да пречицом могу изградити каријеру и некада забораве да ако се промијене околности рука која их је поставила одједном нестане, или да исто  радно мјесто које су купили за 5 000 или 10 000 км може да се прода сутра другој особи за 15 000 км итд. Желим рећи да прихватајући таква рјешења често доводе себе у ситуацију у којој овисе најмање о својим вјечтинама и знању а више о туђој вољи. Наравно свјестан сам и чињенице да се доста младих налази у тешкој ситуацији, да једва састављају крај са крајем и неријетко морају издржавати породицу и једини су који доприносе у домаћинству. Али пут политичке подобности (само ради запослења), непотизма и корупције  не бих препоручио никоме, јер је доказано да дугорочно штете и младој особи и друштву. Да ли је видљив покушај рјешења овог проблема од стране владајуће елите, надлежних институција и оних који би требали рјешавати ово питање? Покушаји су бројни и донекле видљиви од стране надлежних институција или међународне заједнице, али остају углавном без већих ефеката, јер је маса незапослених једноставно  огромна и јер нема координираног и системског приступа. Такође и  зато што политика има своје краткорочне приоритете и циљеве који се углавном не поклапају са дугорочним економским приоритетима који би донијели овој земљи развој и напредак. Већина политичара је декларативно за, а свакодневно дјелује против модерног пословног окружења и здраве климе који би донијели економски развој и бројна радна мјеста младима. Колико је немогућност проналаска адекватног посла код младих подстицајно за њихов одлазак у иностранство? Веома је подстицајно барем да добију жељу да оду у иностранство. Сам одлазак је пуно комплекснија ствар, јер је мало привлачних и развијених земаља у којима већ нема милионски дуга листа младих који чекају на запослење. Такође, нажалост БиХ пасош и држављанство не отварају баш превише врата нити стављају нашу радну снагу у страним земљама на посебно високо мјесто, изузев за пар профила на примјер у области здравства или информатике који се обично боље пробијају и на страним тржиштима, примарно због велике потражње. Међутим, чињеница је да растући број младих одлази у различите земље како на додатну едукацију  и стручно усавршавање, тако и ради директног запослења  и за очекивати је да се тај тренд настави. Како Ви гледате на будућност када је овај проблем у питању? Може ли се нешто урадити да се ситуација поправи? Наравно да може, уз фокусиране заједничке напоре и истинску вољу и усмјереност како лидера тако и народа. За годину до двије ова дубоко негативна спирала би се могла радикално окренути у позитивну и конструктивну спиралу. Свакако неопходно би било у огромној мјери замијенити све владајуће структуре јер они који су потопили брод не могу бити ти који ће га поправити и извести на прави пут јер су доказали да не желе или да не могу. Рационално гледајући, и како сада ствари стоје, немам опипљив аргумент на основу којег бих могао рећи да ће бити нешто посебно боље у 2014. или 2015. години, али као вјечни оптимиста надам се да ипак да ће то побољшања доћи. Опоравак наших највећих трговинских партнера и ЕУ ће свакако помоћи у томе, али суштинске проблеме домаће привреде нико осим нас самих не може ријешити. Да ли се довољно пажње придаје проблемима и потребама младих од стране владајуће елите, али и оних мало старијих грађана БиХ? Апсолутно не. Владајућа елита је углавном доказала довољно да се на њу не може рачунати иако и међу наведеном групом постоји мали број сјајних лидера и стручњака.  Што се тиче мало старијих грађана, у оваквој ситуацији, нажалост, не треба превише очекивати од старијих, јер ни из њихове перспективе ситуација није сјајна. Незапосленост међу њима је такође огромна, пензиони систем једва саставља крај са крајем, здравство  и правосуђе су такође такви да је углавном боље да вам никада не затребају, и уз још пар других околности створи се ситуација у којој је старијим особама тешко фокусирати се на било шта друго осим на њихове проблеме. Револуције и промјене у друштвима долазе углавном од младих тако да прије тражења помоћи од старијих млади могу и морају урадити још много тога у друштву, првенствено ради њих самих.

 

Разговарала Маја Исовић

 

 

Везани текстови:

 

БУКА интервју: Ако наша дјеца не буду конкурентна, неће ни наша привреда

 

Незапосленост је главни разлог одласка младих из БиХ

 

Бука Архива

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.