Додик-Босанац у Београду

Милорад Додик је на завршној конвенцији Демократске странке у Београду, у функцији Тадићевог коалиционог партнера, рекао: ,, Моји људи и ја упорно гледамо у Србију, у њену моћ и развој. Желим да Србија буде јака, моћна, сложна и понос свима.“

Dragan Bursać / 03. мај 2012

И, зачудо, ништа није слагао Предсједник Српске!

 

Нормално је да један политичар жели просперитет и напредак сусједа. Бар би тако требало бити. Међутим, овдје се не ради о било каквом политичару, нити Додик доживљава Србију као сусједство. Заправо, уговор о двојном држављанству и емотивне везе дају пуно право било коме у БиХ да за Србију или Хрватску каже како му је домовина. Међутим, слабо све ово у Додиковом случају има везе са неким патриотизмом. Заправо, Милорад је увијек мјерио патриотизам у некој стабилној валути и количини новца који му србовање може донијети. А, тако гледајући, посве је јасно зашто Додик-држављанин Србије, љуби матицу. Јер, ипак, он је један од најбогатијих Србијанаца.

 

Подсјећања ради, Предсједник Српске је купио вилу од 400 квадрата на Дедињу. Када је у јавност доспјела информација о куповини виле у Београду за два милиона еура, лидер СНСД-а изјавио је да је њена "стварна" цијена била око 850.000 евра, а да је новац прибавио продајом два стана у Београду. Дедињску вилу, потом је изнајмио једној страној компанији, наводно за суму од 10.000 евра. Поред тога, у имовинској картици коју је на почетку мандата доставио Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ, Додик је власник два стана у Београду, величине 77 квадратних метара, чија је вриједност још 2006. године процијењена на 40.000 еура. У јавности се одавно спекулише да је Додик у Србији купио неколико хектара ловишта, али и пољопривредно земљиште.

Притом, ово су само званични подаци и ради се о имовини на територији Републике Србије. Сам Додик је, примјера ради, пријавио личну имовину вриједну 2,85 милиона КМ и породичну имовину вриједну 5,77 милиона КМ, што је 3,6 пута односно 5,7 пута више вриједности него 2006. године.

Иначе, поодавно се спекулише да вриједност Додикове имовине премашује 200 милиона евра.

 

Дакле, у Додиковим очима, Србија и те како јесте јака и моћна. Једино што Додик силним новцима није у матици купио, јесу двије ствари - реална политичка моћ и осјећај међу домицијалним становништвом да је Србијанац. Дакле, колико год покретнина и некретнина накамарао у Србији,  Милорад Додик је само још један ,,Босанац у Београду“!

 

У овом свјетлу, постоји неколико ствари у којима се локални вожд прецијенио и које му овдашњи хипнотисани савјетници нису саопштили. Није Милорад Додик никаква политичка величина у Србији. Он је тек јефтина националистичка марионета којом Тадић мобилише неодлучне, а у срцу СНС-у наклоњене бираче, као и дођоше са ове стране Дрине. Јер, колико год то Додику није драго, просјечан становник Србије га доживљава само као једног од ,,јачих“ Босанаца. Што и јесте ноторна чињеница. Такође, Милорад Додик није ништа друго до споредни глумац у предизборној кампањи, најопскурнијој до сада у Србији. Тадић је прво мазио телад, па играо кошарку са сеоским дјечаком, онда је опет мазио, овај пут музне краве, и за крај је, ваљда у том ЗОО трипу, пустио Додика да одрецитује своју оду Србији.

У принципу, исто су радили и остали исфотошопирани предсједнички кандидати: лајкали, мазили, миловали, кезили се свјеже уметнутим тројкама.

Свима је било једно заједничко- попљуј противника и на томе изгради предизборну кампању.

Све у свему, за опскурну кампању, требао им је и опскурни Босанац. А, куд ћеш бољег од Милорада! Стога, само и једино тако треба вредновати његово појављивање, негдје на почетку митинга, прије исфенсираног Бориса Тадића и побјешњелог Вука Јеремића.

 

Друга ствар је што Додику ово нико није објаснио и што не познаје закон великих бројева. Просто, Србија је већа држава од БиХ, а самим тим, колико год се Милораду то невјероватно чинило, и од Републике Српске. Политички капацитет СНСД-а је у рангу 4. или 5. партије по снази у Србији. Дакле, не добацује ни до, Додику мрског, Чеде Јовановића и његовог ЛДП-а. Просто речено, београдска и новосадска (квази)елита, могу мобилисати више гласача у нпр. ЛДП-у, него Додик било какву плебисцитарну већину у читавој Српској и његовом СНСД-у.

 

Иронично, комплекс моћи који Додик има, једино је добар у оваквој циркуској предизборној кампањи у Србији. Јер, како објаснити човјеку који, попут ономад Караџића, тврди како би накупио највише гласова у никад непрежаљеној ,,васцијелој Србији до Токија“, да је Ивица Дачић изгледнији кандидат за предсједника од њега? А, Дачић, као што знамо, неће бити предсједник.

 

Никако. И то користе ДС-овци, водајући га по предизборним скуповима, док Миле изиграва локалног пансрпског Вођу.

 

Прави проблем настаје што Милорада као великог вођу доживљава готово 90% Срба са ове стране Дрине. И локални националисти би се животом заклели како је Милорад једини прави месија у поплави српских избавитеља. Оно, јесте да им није најјасније што Миле не коалириа са Томом Николићем, умјесто са ,,метиљавим“ Тадићем, али ће им вођа то већ објаснити. Или можда ипак неће.

 

А, Додик, који је по свом вокабулару, понашању и политичкој визури мали клон Томислава Николића, неће у његов тор, управо зато што би пенетрирање СНС-а у Републику Српску значило највјероватније почетак краја прво крхког и на Додикове мишиће одржаваног СНСД-а, а онда, што је погубније по Милу, и пад Предсједников.

 

Јер, српски напредњаци јесу габаритна србијанска, а можда у догледно вријеме и пансрпска десница. И то фришко европски умивена, исполирана и, хајде да кажемо, уљуђена у покушају. А, организована популистичка десница је једина опасност за Додика. Јер, управо је Милорад Додик својим скретањем у десно, створио од народа хипнотисану масу жељну вође и жедну његових монолога. Идеолошки гледано, лијево политичко мишљење је у Републици Српској одавно рекло - лаку ноћ и свело се на спорадичне и бенигне тираде појединаца, које се и као такве све рјеђе чују.

 

 

Једина незгодација може бити то што ће, највјероватније ДС, са сателитима и можда ,,Преокретом“, засјести опет на власт у Србији и што ће Тадић поново бити предсједник.

 

Са друге стране, Додик зна бар толико - држи близу себе своје пријатеље, а непријатеље још ближе!

 

А народ?

 

О ставу становника Србије спрам Додика речено је готово све. У Србији живе људи који ће, по свему судећи, ипак изабрати европски пут и како-тако ухватити, можда задњи, воз за излазак из балканског вилајета.

 

У Републици Српској, са друге стране, остаје махом слуђена свјетина, са шефом без компаса. Само што тај хипнотисани и убоги народ нема резервне државе, како то многи мисле. Није њима Србија ни мајка, ни маћеха. Није им она ништа. Јер, нема свјетина ни кучета ни мачета у Србији, а камоли станове и виле. Просјечан овдашњи гољо може евентуално посјетити Немањино етно село на Мокрој Гори, облокати се викендом на ЕИТ-у или Гучи и правац кућици у Приједор, Зворник, Добој, Бањалуку и та твоја села.

 

За разлику од Миле, који је послије ингениозне изјаве како свако ко размишља као он воли Србију више и од самих становника исте, отишао до своје виле на Дедињу, чисто да покупи новце од кирије. Нешто ситно, 10 000 еврића, шта је то за нашег ,,Босанца у Београду“.

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.