Фонд здравственог осигурања плаћао неколико пута веће цијене од тржишних за заштитну опрему

Фонд здравственог осигурања је плаћао заштитну опрему за медицинске раднике по енормно надуваним цијенама, које су биле веће од тржишних од 2 до чак 7 пута.

Milovan Matić / 11. јун 2021

На овај начин буджет Републике Српске је оштећен за неколико милиона марака, те омогућено да се појединци добро „уплусају“ у најтеже вријеме по државу и грађане, у доба пандемије.

Крајем марта, Фонд здравственог осигурања РС донио је одлуку о избору најповољнијих понуђача за набавку личне заштитне опреме. Током поступка поништена су два лота од укупно 10, колико је Фонд расписао у фебруару, а чија је вриједност 10.270.000 КМ.

 

Као што смо већ писали, на осталих 8 лотова, као најуспјешније изабране су три фирме из Бањалуке и то на веома чудан начин.

 

 

Један пут је најбољу понуду имала фирма „Степмед“, три пута „Крајинагроуп“, а четири „Адриалине“, да би се након жалбе укључила још једна компанија „Бањалукафарм-плус“ која је преузела три лота и то по још већим цијенама.

У првом реду, оно што ову одлуку о набавци, чини итекако компромитованом јесте начин на који су се изабрале ове фирме за добављаче заштитне опреме.

Како смо већ писали, све рађено по разрађеној матрици. Према информацијама које смо објавили, неколицина добављача је заједно са појединцима из Фонда здравственог осигурања судјеловало у намјештању тендера.

Тако је видљиво да у свим лотовима, као по договору, остаје само једна фирма коју на крају изабере Фонд. А да све буде горе, готово увијек је то највиша понуда.
Систем је успостављен тако да су се у старту одбацивале већине понуда, оних најповољнијих, због неких недостатака у документацији. Након тога приступало се избору најповољније понуде од оних које су испуњавале све услове. Ипак, прије коначног одабира, све компаније, осим оне са највећом понудом, одустајале су због „неприродно ниске понуђене цијене која је настала због грешке приликом обрачуна цијене понуде“. 


Након тога, на сцену ступа Фонд, који умјесто да изабере најповољнију понуду, а затим покрене гаранцију за озбиљност понуде, прескаче овај поступак и директно одбацује првог и другог добављача из игре, те бира фирму са најскупљом понудом.

А онда смо дошли до још фрапантнијих података! 

Свака од ових набавки је могла бити јефтинија за десетине, па и стотине хиљада марака. Односно, тржишне цијене маски, заштитних одијела, каљача и остале опреме су вишеструко мање од оних по којима је Фонд плаћао изабраним добављачима.

Према најновијим подацима до којих смо дошли, а који говоре о стварним цијенама ове опреме видљиво је да су појединци у Фонду здравства погодовали појединим добављачима и пристали да купују енормно скупу робу и на тај начин учествовали у извлачењу новца из буджета.
 
На основу тржишних цијена које смо добили, може се видјети да су поједини лотови преплаћени до десет пута више.
У првом лоту, који је обухватао набавку заштитних маски као најповољнији понуђач изабрана је фирма „Крајинагроуп“ са понудом од 572.800 КМ без ПДВ-а. 

Ова цијена увелико превазилази тржишну вриједност тражене робе, што потврђују подаци које смо добили. Па је тако цијена предметне робе која се може купити у Турској 136.908 КМ, чему треба додати 15 одсто пореза и превоз. Све преко тога је чиста зарада. 

У лоту 2 за набавку заштитних маски понуђач „Степмед“ добија посао испред „Крајинагроуп“ и „Адриалине“ јер је понудио једини регистровану робу и то по цијени од 600.000 КМ. Иначе, на основу понуде коју смо добили опет из Турске, ове маске коштају са преузимањем у Истанбулу 293.374 КМ, што опет свједочи о огромној заради за добављача.
Што се тиче заштитног одијела из лота 6 изабрана је понуда компаније „Адриалине“, чија вриједност је 926.562 КМ. Ова одијела су поједини добављачи из БиХ набављали из Турске по цијени 74.321 КМ, плус порези царине и увоз.

Заштитни огртачи су плаћени 1.936.250 КМ без ПДВ-а фирми „Блфарм-плус“, док према цијенама које смо добили од добављача из Турске ови огртачи на тржишту коштају 1.369.081 КМ.

Што је мања вриједност набавке већа је разлика у цијени по којој је куповао Фонд робу и тржишне цијене.  Тако је за заштитне визире издвојено 29.397 КМ без ПДВ-а док цијене које смо добили показују да је стваран вриједност тих визира 9.779 КМ плус царина.

И на крају, за једнократне заштитне каљаче израђене од ПВЦ-а или флиса Фонд је фирми „Адриалине“ платио 298.700 КМ без ПДВ-а. Према предрачунима које смо добили, уколико би се набављале ове каљаче из Турске цијена би била 8.801 КМ. 


А колико је Фонд преплатио каљаче показују и цијене у слободној продаји, односно у апотекама гдје је цијена за 100 комада ових једнократних каљача 5,40 КМ. Што значи да би Фонд да је куповао ову заштитну опрему у апотекама све платио 54.000 КМ. 

 

Да се овдје стварно ради о бацању пара или боље речено пуњењу приватних джепова показује и податак да је Универзитетски клинички центар РС прије само неколико мјесеци набављао исте овакве каљаче по цијени од 0,05 КМ по комаду. То значи да је по тој цијени Фонд умјесто 298.000 КМ колико је издвојио за милион каљача могао све платити 53.333 КМ. 

Све ово показује колико су у Фонду здравственог осигурања преплатили заштитну опрему коју су набављали у претходних неколико мјесеци. 

Како нам је претходно рекао бивши министар здравља и предсједник Одбора за здравство СДС Слободан Станић, Закон о јавним набавкама је „шупаљ“ и то обилато користе појединци из здравства РС приликом избора фирми за уносне послове.

„Све се може провести у складу и са законом и да нико не буде оштећен, а најмање држава. Наравно, услов је да то хоће кључни људи у здравству да раде. Закон о јавним набавкама има толико рупа да увијек онај ко има лоше намјере то може искористити и да ту намјести како је њему по вољи. Али, онај ко гледа интерес државе и друштва може направити огромне уштеде и радити у корист јавности“, каже Станић.

Он тврди да су кључни људи у здравству у ствари само послушници политика и да раде све што им се каже. Такав је случај и са јавним набавкама. 

„Овдје се сад постављају и бирају људи којима кад би рекли да скоче са зграде не би питали. Већ би то беспоговорно радили. Такви њима требају за овакве набаке.“

Станић наводи да су у години пандемије многи профитирали на набавкама у здравству. 

„Али, за мене то није кључно питање, како је неко дошао до тих пара у приватном сектору, већ се мора тражити одговорност оних који су то допустили. Неко мора одговарати. Али то се неће десити, јер кад би једном неко одговарао овакве ствари се не би више дешавале. У нормалним друштвима и земљама када се дешавају овакве ствари, а посебно пандемија, иду посебно строги закони, па кривично дјело постаје тзв. посебно кривично дјело са тешким посљедицама у извршењу, гдје неко у времену када друштво јако тешко живи то користи. Ја не знам како људи који то раде могу мирно да спавају и мислим да свако ко користи ову ситуацију намјештајући тендере да узме паре, узима паре које су проклете“, закључује Станић.

 


 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.