И то је могуће у БиХ: Теслић, Тешањ и Жепче су оазе за стране и домаће инвестиције

Док свакодневно слушамо вијести како из БиХ људи свакодневно одлазе, готово непримјетно је прошла информација да има и оних који долазе, па чак и да су спремни да инвестирају у Босну и Херцеговину. Истина, све је то врло мало и скоро невидљиво од свјетала велике политичке сцене која је узела и шоу и одузела наду у неко боље сутра.

Buka tim / 04. април 2016

Тако непримјећено пролазе и информације о свјетлим позитивним примјерима, посебно у неким мањим срединама, као што је и она да ће холандска компанија "Т.С.Р. Традинг", која се бави производњом приколица за посебне намјене и терете, отворити фабрику у Теслићу. „Почетком 2016. угледна холандска фима Футура ТСР Холдинг је купила земљиште у пословној зони Ланара и са општином Теслић потписала уговор о пословно-техничкој сарадњи. План је да до 01. августа 2016. изгради халу и започне производњу приколица за специјалне терете те да у овој години запосли око 60 радника а у пуном капацитету 180 радника“, рекао је за БУКУ начелник општине Теслић, Милан Миличевић и најавио нове инвестиције у пословној зони Борја. Да није ријеч само о "изолованом инциденту", потврђено је и прије неколико дана, јер је предузеће „Дирекција КС“ из Београда, које је у стопостотном власништву државе Србије, објавила да ће уложити око милион марака у нову фирму која ће настати реорганизацијом предузећа намјенске индустрије „Зрак“ из Теслића. Ово предузеће, које је у стечају ускоро ће бити реорганизовано у нову фирму чији ће власници бити држава Србија са 51 одсто и Република Српска са 49 одсто капитала, пренио је прије неколико дана и пословни портал цапитал.ба. Планом је предвиђено да ново предузеће настави да се бави истом дјелатношћу, а ријеч је о производима из домена наоружања и војне опреме коју тренутно испоручују управо „Дирекцији КС“.   ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА ОД ТЕРМИНА „НА ПАПИРУ“ ДО СТВАРНОСТИ Осим најављених Холанђана, и улагања у "Зрак", у Теслићу је неколико мањих страних инвеститора отворило предузећа која запошљавају 10-15 радника. Начелник општине каже да је, у циљу привлачења страних инвестиција, олакшана и регистрација предузећа која се по приципу “оне стоп схоп” обавља једноставно и у најкраћем могућем року уз максималну подршку и асистенцију Одсјека за развој који је при кабинету начелника општине. Потенцијални инвеститор има 24-часовну подршку задуженог службеника одсјека за развој. „ Општина Теслић до 2014. године, осим ”на папиру”, није имала индустријску зону. Тај термин се више користио у предизборним периодима свих претходних година, али у реалном животу прави инвеститор и поред добре намјере није имао гдје инвестирати. Ми смо 2014. и 2015.  и практично успоставили двије индустријске зоне Ланара и Борја које су у потпуности имовинско правно ријешене и са званично усвојеним регулационим плановима. Једна зона- Борја је са потпуно уређеном инфраструктуром, а друга - Ланара са инфраструктуром која је у фази извођења“ – објашњава Миличевић. Он наглашава и да је највећа инвестиција у Теслићу након завршетка рата пројекат водоснабдијевања и каналисања отпадних вода за 2/3 територије општине Теслић. Радови су започети у протеклој години у вриједности од око 4,5 милиона КМ и настављају се у 2016.години. Укупна вриједност пројекта је око 9 милиона евра. У складу са стварањем повољне климе за долазак страних инвеститора у овој општини се ради и на активном запошљавању радника. Тренутно је у Теслићу запослено нешто више од 7000 радника а на евиденцији Бироа за запошљавање незапослено је око 4300 радника. У посљедње  3,5 године забиљежен је тренд раста броја запослених лица. „ Општина Теслић је у протекле 2 године стимулисала запошљавање у производним дјелатностима са по 5.000 КМ за новоотворено радно мјесто под тачно дефинисаним условима за послодавце. Овим пројектом запослено је 220 радника у 12 привредних субјеката и овај концепт се наставља и у 2016. години. Од новембра 2012. до краја 2015. у Теслићу је запослено нових 850 радника, од тога само у прошлој години 230. У истом периоду број незапослених на евиденцији бироа је мањи за око 500.“ – тврди Миличевић  и додаје да је у буџету за 2016. годину планирано 820.000 КМ за подстицаје у привреди и пољопривреди што је највећи износ икад планиран у ове сврхе од рата до данас. ПОДРУЧЈА ПОСЛОВНЕ УСПЈЕШНОСТИ У БИХ Инвестициони потенцијал овог подручја препознао је и специјализовани часопис за директна улагања Финанциал Тимес, који је још 2014. године подручје БЕАР-а, које чине општине Теслић, Тешањ и Жепче сврстао у топ 10 европских регија у категорији најбољих европских инвестиционих локација према трошковној учинковитости. БЕАР означава Бусинесс Ецелленце Ареа – подручје пословне успјешности и представља развојну иницијативу ове три општине. И након двогодишњег периода, ови градови и даље раде на промоцији за инвеституре и активно раде на отварању нових радних мјеста. Категорије и критерији по којима је стручна оцјењивачка група донијела одлуку о проглашењу најбољих европских градова и регија су економски потенцијал, омјер улагања и трошкова, људски потенцијали, инфраструктура, квалитета живота, пријатељско пословно окружење, као и промотивна стратегија за привлачење директних страних инвестиција. Истовремено ова топ листа представља и препоруку локација у које треба улагати. Према тој препоруци очигледно је поступило више од 20 страних инвеститора који су средства уложили у општину Тешањ, која биљежи и значајан тренд повећања диретних домаћих инвестиција. „ Често имам обичај рећи да се Тешањ можда не налази на раскрсници путева, али је засигурно смјештен на раскрсници бизниса. „Пословни организам“ локалне привреде у Тешњу је веома добар и склон стварању додане вриједности првенствено оријентисане ка извозу. Пласман роба и услуга на тржишта више од 60 држава, а на годишњем нивоу се реализује у просјеку 90 милиона КМ нових инвестиција“, каже за БУКУ др.сци. Исмар Алагић, директор ТРА Агенције за развој општине Тешањ. Присутне инвестиције долазе из Нјемачке, Италије, Словеније, Холандије и других држава, а неки од инвеститора који су присутни од раније у Тешњу већ раде нове производне погоне и покрећу нове фирме. Прилив страних инвестиција доводи и до континуираног раста броја запослених, односно смањења броја незапослених.   „ О тренду повећања броја запослених говори податак да је 2010. године на подручју опћине било 8.111 запослених, већ на крају 2011. године број запослених је износио 8.559 радник. На измаку 2014. године евидентирано је 10.078 радника, а крајем 2015. године тренд раста запослених се наставио втроглаво приближавати магичном броју од 11.000 радника“ – рекао је Алагић. Према његовим ријечима међуопштинска сарадња представља окосницу дјеловања у подручју економског развоја, те је зато јако значајно креирање подручја пословне изврсности са општинама Теслић и Жепче. СЛИКА ЦАПТИОН, ИСМАР АЛАГИЦ, ДИРЕКТОР  АГЕНЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ ОПШТИНЕ ТЕШАЊ Сви ови напори резултирали су чињеницом да је у току 2015. године економска размјена привреде Тешња са свијетом износила 675.725.691,00 КМ. „Извоз роба и услуга у износу од 340.967.637,00 КМ на тржишта 61 државе, уз увоз роба и услуга у вриједности 334.758.054,00 КМ из 50 држава доводи нас до покривености извоза са увозом у висини 101,85%. Имајући на уму да је промет тешањских фирми на годишњем нивоу од 1,5 милијарду КМ долазимо до података да тешањска привреда чини 3,7% извоза из БиХ“ тврди Алагић и додаје да је слоган Тешњака  „што чујем заборавим, што видим запамтим, а што урадим, то и ЗНАМ“ ! А знају и у општини Жепче у којој је од 2014. године регистровано нових 10 предузећа са страним капиталом. Инвеститори су из Нјемачке, Шведске, Хрватске, Турске, Норвешке , и Италије. Исто толико домаћих инвеститора инвестирало је додатно у своје производне/услужне капацитете као што су проширење производног погона у дрвној индустрији, градња базена и изградња мотела у сектору угоститељства , изградња хладњаче, изградња фарме и слично. Директорица Развојне агенције Жепче, Бранка Јанко истакла је да је у 2015 години регистровано око 500 нових радних мјеста с тим што тај број константно расте. Највећи број радних мјеста отворен је у текстилној индустрији, затим у дрвопреради И металопреради.

„Опћина Жепче је прилагодила све процедуре које се тичу локалног нивоа потребама приватног сектора. С обзиром да се регистрација обрта врши у Опћини Жепче – Служба за господарство и финансије, дозвола за рад се може добити у току 24 сата уз доставу уредно попуњеног захтјева и додатне документације. При градњи објеката, инвеститорима је на располагању Центар за дозволе, који рјешава питање градње за приватни сектор а Опћина Жепче је донијела Одлуку о измјени одлуке о грађевинском земљишту којом се накнада за ренту и уређење земљишта, инвеститорима који граде у Индустријској зони Поља а који се баве производном дјелатношћу умањује од 35 % - 75% у овисности од броја запослених. Индустријска зона „Поља“ је комплетно инфраструктурно опремљена и стављена на располагање инвеститорима по повољним увјетима“ – објашњава Јанко. Она је као позитиван примјер навела да је општина Жепче усвојила Политику за јавно приватни дијалог који је иновативан модел сарадње јавног и приватног сектора. Основан је Локални економски форум кога чине представници јавног и приватног сектора ( 17 чланова) који се редовно састају и разговарају о потребама приватног сектора. Из јавно-приватног дијалога проистичу иницијативе које потичу стварање повољне пословне климе за домаће и стране инвеститоре. У 2015. години покренуто је 7 иницијатива од којих је 5 реализовано а за двије иницијативе је у току реализација, а годину раније ( 2014) покренуто је 13 иницијатива које су такође реализоване. ЖЕПЧЕ У БРОЈКАМА Општина Жепче се налази на 10. мјесту у свијету по производњи малине. (ФАОСТАТ). Годишња производња малине у опшини Жепче је преко 800 тона и та количина расте из године у годину. Извоз је у 2014. години порастао за чак 65% у односу на 2013. годину У 2015. години извоз је већи за 58% у односу на 2014. годину. Највећи удио у извозу чини текстилна индустрија (55%), коју прати дрвопрерада 26%, металопрерада 17% а остали сектори 2%. Покривеност увоза извозом такође је у знатном порасту а у 2015. износила је 96%. У НАРЕДНЕ ТРИ ГОДИНЕ ВРЛО ПОВОЉНА ПОСЛОВНА КЛИМА Статистике кажу да је у претходним годинама обим старних инвестиција био у паду, али према информацијама из ФИПА (Агенција за промоцију страних инвестиција у БиХ) овај тренд би се могао промијенити. Према прогнозама, само у 2016. години би могле износити од 980 милиона КМ до 1,08 милијарди КМ, док се за 2017. предвиђају у износу од 940 милиона КМ до 1,04 милијарде КМ, а у 2018. години предвиђена су у нешто нижем износу од 910 милиона КМ до 1,01 милијарди КМ. Поред улагања у електроенергетски сектор, значајнија страна средства би могла донијети и улагања у аутопутеве, међутим, најављују се и улагања у поједине фабрике. Економисти као интересантан и могуће изводив пројекат појављују и могуће улагање у Творницу цемента Бановићи, укупне вриједности око 400 милиона КМ. Дакле, струка каже да инвеститора има и да нису сви дигли руке од ове земље. Можда је изненађење што су општине које се истичу у стварању повољног инвестиционог амбијента „мале“ општине попут Теслића, Тешња и Жепча, а не неки већи центри, али мали кораци који су направљени могли би ову земљу одвести на неки бољи пут којим ће људи долазити у БиХ, а не одлазити главом без обзира.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.