Мит о непобједивости Додика је срушен. Има ли опозиција снаге за нешто више?

Шта могу Драшко и Јелена са ретроградним и пропалим СДС-ом? Има ли опозиција снаге да изнесе до краја оно што су започели у Бањалуци и Бијељини? Може ли Додик сам себе уништити?

Milovan Matić / 30. новембар 2020

 

Након што је ПДП-ов Драшко Станивуковић побиједио у трци за градоначелника Бањалуке, многи су потрчали да најаве промјене у цијелој Републици Српској.

Тако се све чешће могу чути приче о коначном слому СНСД-а, паду Милорада Додика, завршном ударцу који ће власт примити 2022. године… Побједа Станивуковића у Бањалуци пробудила је наду код многих да су промјене ипак могуће. Да би се тај талас, који је покренут у највећем граду РС, могао проширити и на цијели ентитет.

Томе у прилог свакако иду чињенице да се грађани полако ослобађају става о незамјењивости једног система власти, о непобједивости једне структуре и о моћи и утицају на грађане тог огромног политичког субјекта на челу са Милорадом Додиком.
Наравно, треба знати да је та побједа комбинација велике посвећености, рада на терену, огромног тима који прати Драшка, као и уложеног новца и закулисних преговора који су испливали на видјело након избора.
И зато, треба нагласити да је ова побједа већински Драшкова, а много мање опозициона.

Поред тога, морамо имати на уму да оно што се на локалним изборима догодило у Бањалуци не може баш да се тако лако рефлектује на друге локалне заједнице. Посебно оне мање, гдје је притисак власти и везаност грађана за разгранату политичку структуру СНСД-а много већа и зависнија. 

Такође, након првобитне еуфорије која је пристизала из опозиционих партија због побједе у Бањалуци, па дијелом и Бијељини, која и није толико референтна за даље процесе, коначни резултати о укупном броју гласова, како за градоначелнике, тако и за одбронике, говоре о још увијек присутној надмоћи СНСД-а. 
Према званичним подацима, СНСД је освојио више од 33% гласова. СДС је освојио око 13%, ДНС 9,5%, ПДП 8%, ДЕМОС 6,7%, СП око 6%, Уједињена Српска 5,8% и СПС 4,3%. 

Ако даље анализирамо, Станивуковић и Радојичић су добили скоро идентично гласова као Вукота Говедарица и Жељка Цвијановић на изборима 2018. године за предсједника РС. Што опет говори да сама Бањалука тешко може донијети промјену за двије године и да, уколико СНСД задржи подршку у другим градовима и општинама на нивоу оне коју су добили данас, опет ће изаћи као побједник избора 2022. године.

Наравно, то је само статистика и сви ми знамо колико је тежак пораз губитак градоначелника Бањалуке. А, за двије године ће главну улогу играти појединци који ће моћи повући гласове из цијеле РС. Ту неће бити мјеста, када се о опозицији ради, за излизане фаце, већ ће носиоци промјена морати бити нови људи, што им може бити још једна предност.  

У периоду испред нас имамо ситуацију у којој ће вјероватно Драшко Станивуковић и ПДП наставити са растом, посебно због тога што су сад у wин-wин ситуацији. Са мјеста градоначелника Станивуковић ће имати много већу видљивост и овлаштења, те ће моћи наставити да јача подршку грађана. Уз њега ће дефинитивно напредовати и његови сарадници, од којих се највише очекује од Јелене Тривић. Она је чак и у неколико наврата од представника ПДП-а окарактерисана као будућа Предсједница РС и многи је већ виде у трци за ту позицију 2022. године.

Што и не треба да чуди, јер управо је Тривић једна од кандидата које у овом тренутку може да гради опозиција за сљедеће изборе у Српској. Универзитетска професорица, национално освијешћена, застранила у десно, са јасним ставом о четничком покрету, ратним дешавањима у БиХ... Жена супротстављена тренутној власти, неко ко тражи промјене и наводно има подршку највеће политичке наде на овим просторима. Чини се као добитна комбинација. Многи Јелену већ виде као нову Биљану Плавшић... Па је са те стране чак и оправдана еуфорија и вјера опозиционих странака у успјех за двије године.

Ипак, све ће зависити од тога ко ће бити супротстављен Јелени Тривић, уколико она буде кандидат, како то један дио људи у ПДП-у већ предвиђа или најављује.
Наравно, њена кандидатура је још увијек далеко, јер и њена амбиција, колико год била велика, не може да се коси са амбицијом Драшка Станивуковића, који би из ове „лагодне“ ситуације у којој ће се налазити двије године могао без проблема да нападне неку од двије директно биране функције у 2022. години.  

Па ако кренемо од претпоставке да Драшко нема намјеру да се задржи на позицији градоначелника, двије године конфронтације са скупштинском већином коју ће предводити СНСД у граду Бањалука ће Станивуковићу највјероватније послужити као одскочна даска за неку вишу функцију. 
Ако ћемо се водити оном устаљеном праксом у којој СДС и ПДП дијеле кандидатуре за највише функције, јасно је да ће се опет водити унутарстраначка борба између Јелене и Драшка. 

С тим да се мора имати у виду да раст подршке Јелени Тривић без Драшка не би био ни упола толики. Јер, он је тај који је изнио кампању и за собом повукао гласове за кандидате на одборничкој листи, а не обрнуто. Поред тога, на његовој страни је много већа енергија, моћ, новац и много веће знање у трговини са политичким противницима, што је показао на претходним изборима. 

Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић тврди да је једини спас за ову земљу да се нешто драстично промијени и да се мора дати шанса квалитетним и поштеним људима од интегритета.

"Чули сте Драшка који је рекао да је градоначелник у наредне четири године и да је фокус његовог дјеловања, енергије и свега што је потребно учинити Бањалука. Он је мјесецима присутан у граду и ушао је у сваку улицу и његова је велика одговорност да испуни оно што је обећао у Бањалуци", рекао је Бореновић, говорећи о могућности кандидатуре Станивуковића на изборима за двије године.

"Ми ћемо до средине сљедеће године да дефинишемо стратегију за 2022. годину, да знамо ко су нам кључни кандидати и да знамо читав концепт. Не ради се само ту о кандидату за предсједника РС или српском члану Предсједништва, него о концепту како ми видимо дјеловање и функционисање Владе", каже Бореновић и додаје: 

"Што се тиче ПДП-а и мене лично, спремни смо да прихватимо свако рјешење које је на трагу побједе, с циљем да нам буде боље и да онај ко има највише шансе за побједу добије прилику. Ја ћу бити неко ко ће инсистирати на томе и да са што мање сујете замолим све колеге да на сто ставимо аргументе, да разговарамо са грађанима и да и они треба да кажу свој став и то не само на изборима, него и прије избора. Ми ћемо инсистирати на заједничким кандидатама опозиције, људима који то могу изнијети до краја и који ће бити носиоци важних улога у институцијама РС. Ми морамо бити свјесни да промјене чине људи и да без квалитетних, одлучних, храбрих и договорних људи ми не можемо изнијети те промјене у РС", рекао је Бореновић. 

Свакако, нешто ће се морати питати и СНСД те 2022. године. Оно што се показало као тренд међу бирачима, а што смо већ помињали, јесте да не желе више да гледају истрошене фаце које годинама крстаре политичком сценом.

Не пролазе више Мајкић, Шпирић, Цвијановић, Вишковић... У ствари они су већ прошли...

У овом тренутку, према мишљењу аналитичара, веома су мале шансе да неко од потрошених кадрова СНСД-а, осим Додика, који тренутно сваким даном себи умањује подршку, може да се бори са надолазећом политиком која је изашла из оквира популизма који они познају.
Поред тога, локални избори у Бањалуци су показали да је управо Додик и политика једног човјека био један од кључних разлога због којих су грађани гласали против Игора Радојичића. 

И кад већ помињемо Радојичића, који је изгледа једини поднио терет пораза у Бањалуци, и којег је Додик одмах отписао и понизио, биће занимљиво видјети хоће ли га власт и даље корисити. Или ће брутално одрицање од стране шефа, Радојичића усмјерити ка причи о којој сви годинама причају, али за коју он никад није имао храбрости.

А шта је са СДС-ом? Па, стварно је тешко замислити да ће СДС пронаћи младо и перспективно лице које ће народу успјети да се представи као носилац неке нове политике насупрот старим и ретроградним снагама СДС-а које су доживјеле дебакл на овим изборима. Нови градоначелник Бијељине Љубиша Петровић је био добар за локал, али за ниво РС...  

Политички аналитичар Велизар Антић каже за БУКУ да у вези са резултатима локалних избора више разлога за радост има опозиција него власт у Републици Српској. 

„Они су освојили места градоначелника у два највећа града у Републици Српској. А јасно је да би и у трећем граду по величини, Приједору, освојили место градоначелника да су имали само једног кандидата и да нису ишли у трку са два кандидата. Овим резултатом су се потврдили трендови из 2018. године када је опозиција имала далеко већи број гласова и у Бањалуци и у Бијељини од кандидата власти, што уопште није занемарљиво. То нам показује један тренд и уверење грађана у овим градовима да власт у РС не ради добро и да је време за промене“, каже Антић.

Међутим, са друге стране, владајуће политичке партије су освојиле већину од неких 60% одборника у оба ова града. 

„Ово нам показује да постоји једна интересна повезаност бирача са партијама на власти који размишљају да постоји могућност да изгубе оне привилегије које у овом тренутку имају уколико дође до промене власти. Из тог разлога су свој глас дали оним партијама са којима су интересно повезани, а гласали су за градоначелника из редова опозиције и тиме послали поруку да нису задовољни начином на који тренутна власт врши своју функцију. Из тог разлога, јасно је да опозиција у следеће опште изборе 2022. године улази са много боље стартне позиције и осокољена резултатима избора за градоначелника у два највећа града“, рекао је Антић.

Према његовим ријечима, реалан пад гласова које је опозиција остварила широм Републике Српске је јасна порука бирача да нису задовољни оним што је опозиција понудила и ту прије свега мисли на персонална рјешења. 

„У следећем периоду опозиција мора добро да проанализира резултате локалних избора и да у први план истакне управо оне кандидате који су на овим изборима остварили добар резултат, а да оне кандидате који су подбацили хитно промени новим лицима. Ови избори су нам и показали да је народ жељан нових лица и освежења на политичкој сцени. Јако је занимљиво да су највећи губитници ових избора прелетачи, у народу познати као папци. Те политике су доживеле апсолутни пораз и жестоко су кажњене од грађана. Овако нешто је било и очекивано јер су ти људи у потпуности изиграли поверење грађана које су добили на претходним изборима пригрливши привилегије које им је власт понудила а издавши интересе оних људи који су за њих гласали. То је једна од најпозитивнијих ствари која се десила на овим локалним изборима јер је послана јасна порука и следећим прелетачима да никада више неће добити поверење грађана уколико једном изневере њихов глас“, каже наш саговорник. 

Он је сигуран да ће управо ова порука народа бити најбоље отрежњење за оне који планирају да у будућности издају повјерење грађана. 

Даље наводи да је СНСД дефинитивно претрпио велики пораз губитком Бањалуке, јер је овај град представљао својеврсни бастион СНСД-а и да управо ово може бити полазна тачка за њихов пад за двије године.

„Овај резултат може и да се прелије у виду једног домино-ефекта и широм Републике Српске и тога су јако добро свесни у овој странци и из тог разлога и велико незадовољство и бес које испољава Милорад Додик. Такође, од рада Станивуковића у Бањалуци и Петровића у Бијељини ће зависити у великој мери и резултат опозиције на следећим општим изборима. Уколико грађани виде да је заиста дошло до квалитативне промене у овим локалним самоуправама, то ће сасвим сигурно утицати на повећање  њиховог поверења у опозицију. Уколико они наставе да се понашају на исти начин на који су се до сада понашали у владајућим политичким партијама то ће утицати на слабији резултат опозиције на следећим изборима“, сматра Антић и додаје:

„Даље, уколико владајуће политичке партије крену у иницијативу смањења надлежности градоначелника и начелника изменом закона о локалној самоуправи, то ће имати велике последице по њих саме. У том случају ће себе одредити као деспотске партије са деспотским начином понашања и сасвим сигурно ће изгубити поверење народа на следећим изборима. Све оне партије које своју судбину вежу за овај катастрофални предлог Милорада Додика су се везали за један брод који је изгубио компас и који ће претрпети бродолом на изборима 2022. године. Али ја заиста верујем да ће се дозвати памети и да неће улазити у једну такву авантуру“, закључио је он.
 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.