За Београд!

Одлазим на Сајам књига. Добила сам милијун наруджби. Док паметни људи данас шверцају људе и млате силну лову, понекад и људе које шверцају, муж и ја већ годинама из Србије шверцамо књиге.

Vedrana Rudan / 26. октобар 2018

На Сајму ћу промовирати “Живот без крпеља“. Кратки садржај за оне који га још не знају.

Она је срела њега, он је срео њу, појебали су се и оженили. Она је Хрватица, он је Србин. И онда су добили дјецу која су… Дјеца из шареног брака зову се… Купите књигу.

И тако сам ја изван себе од среће јер идем у Београд.

Јасно ми је да ће злобна Хрвојад мој оргазам превести као увлачење “четницима”.

Исто ће учинити и злобна Србад само ће се “четници” у њиховој перцепцији звати Срби, ја ћу бити усташица.

Људи моји, колико мени те приче иду на курац не могу вам ријечима описати. Докле више? Како вам не допизди? Син мојих пријатеља из Београда недавно је био у Дублину и чудом се чудио. У једном пабу млада конобарица Хрватица није му усташким очњацима прегризла жилу куцавицу. Чак ни млади увијек не куже да је подјела на “њих” и “нас” прошло, свршено вријеме.

Како баш сви не виде да ми нормални, ми опљачкани, ми згађени нашим вођама и њиховим слугама, удруженим снагама цркавамо дављени “демократским мраком”?  “Демократски мрак” украла сам од Петра Божовића.

Мој јако, јако добар пријатељ, наручио је шеснаест књига, пред три је тједна први пут након рата био у Београду. Човјек је угледни професор, прошао је читав свијет, па ипак…

Кад је дрхтавом руком портиру у хотелу, био је на некаквом конгресу, пружио особну, портир му није ножем ископао очи, мој је Иве био толико захвалан да је кренуо сиротану говорити како му се свиђа и кајмак и печене паприке и пинђур му се свиђа и луд је за ајваром.  “Дај човеку дупле пешкире”, издерао се портир на собарицу да би се ријешио љубитеља Срба.

Јебала вас мржња којом нас храните, гадови, и ви “моји” и они тамо. Млади из ових смрдљивих клоака бјеже, а нацићи широкога спектра, Хрвати посебно, морају се смирити.

То пише у њемачким новинама. И Нијемцима је доста. Не може Лидл пословати нормално ако се буду Срби и Хрвати палили на међусобну мржњу умјесто да се ложе на њемачке смрзнуте пилиће којима је истекао рок, салмонелом заражено месо, пиджаме за десет куна и пудинг од гриза који је у мојој кући најновији Лидлов отровни крик.

Попиздим кад се сјетим свих ратних профитера чија ће праунучад возити Масерати док ће моји унуци у њиховим фирмама бити “ресурс”.

Да, Нијемци желе из Хрвата и Хрватица избити нетолеранцију јер ће ускоро Хрватска постати одлагалиште избјеглица којима је Запад срушио куће, али је некако пропустио њих побити. Зато сиротани свих боја надиру према обећаним земљама, а онима који су на уништавању њихових земаља зарадили милијарде и милијарде еура не пада на памет удомити их.

Зато смо ми Хрвати и ми Хрватице ту.  Да, долазе нам Сиријци, Афганистанци, Пакистанци… Спаљене и срушене српске куће постат ће бараке за бенеттон дошљаке. Тко је давне деведесет и прве могао и помислити да ћемо, а хоћемо, плакати за Србима, а Срба бити неће?

Ајмо на ведрију тему. Зашто се радујем Београду? У њему живи екипа која глуми у феноменалној казалишној представи Николаја Кољаде, режирала ју је Тања Мандић-Ригонат, “Шупљи камен”. У Вуку играју Рада Ђуричин, Бранка Петрић, Катарина Марковић, Љиљана Стјепановић и Милан Гутовић. Ту дружбу четничку треба видјети па умријети.

А она брда прекрасних књига за дјецу и одрасле и сваку можеш купити јер нема књиге за двадесет еура, као што у Хрватској нема нове књиге за мање од петнаест. И још кад видиш људе који плаћају да би дошли на Сајам… Београд, сто сам пута то рекла, нема везе, Београд има књижаре које раде недјељом.

Има и моје знанце и пријатеље који тамо живе и који нису градом толико одушевљени као ја. Здравство је у колапсу, вртићи у коми, култура цркава, млади бјеже, горе је тамо него овдје, Вучић је слободомислећим Србима вук…

Јасно ми је, све ми је јасно, али то су њихови проблеми, ја из Хрватске бјежим к добрим људима, својим драгим пријатељима, јебе ми се за Вучића као што ми се јебе за Пленкија и Колинду. Неће ми они гуште кварит. Ни овдје ни тамо.

Вози, Мишко!

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.