За викање, вријеђање, физички напад, сексуално узнемиравање… казне и до 12.000 марака!

ДОБИЛИ СМО НОВИ ЗАКОН.

Tatjana Čalić / 01. октобар 2021

 

Физички напад или пријетња, обраћање уз вику и вријеђање, непримјерено коментарисање особина радника, вулгарни коментари, неоправдано кратки рокови за посао, прикупљање података о породичном и брачном стању, сексуално узнемиравање више се неће толерисати у Републици Српској. Тако стоји у Закону о заштити од узнемиравања на раду који је јуче усвојила Народна скупштина Републике Српске, на који се чекало годинама, а који је у јуну добио зелено свјетло у Влади Српске.

Тако, најкраће речено, узнемиравање на раду, у смислу овог закона, јесте свако понашање према раднику, групи радника или послодавцу, које може нанијети штету физичке, психичке или сексуалне природе.

Карактеристично је да се закон не односи само на оне који су у радном односу, него и на оне који по било којем основу учествују у процесу рада, али и особе које траже запослење, као и на послодавце.

Овим законом уређује се заштита, поступак за остваривање права на заштиту и друга питања од значаја за заштиту од узнемиравања на радном мјесту.

ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ЗАШТИТУ ОД УЗНЕМИРАВАЊА НА РАДУ

Када је ријеч о поступку  заштите од узнемиравања на раду, закон наводи да се он спроводи код послодавца, Агенције за мирно рјешавање радних спорова, органа надлежног за инспекцијски надзор и надлежног суда.

Радник који сматра да је изложен узнемиравању на раду има право да поднесе захтјев за заштиту од узнемиравања на раду код послодавца у року од 30 дана од дана када је посљедњи пут извршена радња узнемиравања.  Захтјев, уз писмену сагласност радника, може поднијети представник синдиката или други представник радника, а послодавац је дужан да по сазнању да је извршена радња узнемиравања на раду покрене поступак утврђивања одговорности за повреду радне дисциплине, те да у року од 15 дана од дана пријема захтјева, односно од дана покретања поступка, спроведе поступак заштите од узнемиравања на раду.

Радник који сматра да је претрпио узнемиравање на раду може да поднесе приједлог за мирно рјешавање спора Агенцији или да подигне тужбу за заштиту од узнемиравања на раду, уколико се поступак код послодавца обустави без закљученог споразума.

Важно је нагласити да у поступку заштите од узнемиравања на раду, уколико радник учини вјероватним да је био изложен узнемиравању на раду, терет доказивања да није било узнемиравања на раду је на послодавцу.

НАДЗОР И КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Инспекцијски надзор над примјеном овог закона врши инспекција рада у саставу Републичке управе за инспекцијске послове, у складу са овим законом и прописима којима је уређена област инспекција.

Казне за узнемиравње радника у новом законском рјешењу крећу се од неколико стотина до 12.000 марака, а под узнемиравањем се сматрају бројна понашања, међу којима су и непримјерено коментарисање физичког изгледа, обраћање уз вику и друго.
Тако ће се казном од 2.000 КМ до 9.000 КМ казнити послодавац ако злоупотреби право на заштиту од узнемиравања на раду, не информише радника, односно представнике радника, представнику синдиката и другом представнику радника не омогући едукацију и оспособљавање.

Новчане казне од 3.000 КМ до 12.000 КМ предвиђене су за послодавца ако не организује процес рада на начин да спријечи узнемиравање на раду, раднику не обезбиједи заштиту од узнемиравања на раду, не доносе рјешење о обустављању поступка, не спроведе мјере из споразума, не изрекне мјеру за спречавање узнемиравања на раду до окончања поступка. Исти распон казне предвиђен је  за послодавца који радника који је покренуо поступак заштите стави у неравноправан положај у односу на друге раднике, против тог радника покрене поступак за утврђивање дисциплинске, материјалне или друге одговорности, или му откаже уговор о раду, или други уговорни однос по основу рада, или га прогласи вишком.

УЗНЕМИРАВАЊЕ НА РАДУ У ПОРАСТУ

Из Владе РС су у јуну када је дато зелено свјетло закону објаснили да је узнемиравање на раду, без обзира на своје појавне облике (физичко, психичко или сексуално узнемиравање, мобинг) у порасту.
„Према подацима у годишњим извјештајима Омбудсмана за људска права БиХ, од 2015. године до данас постоји тренд раста случајева мобинга. У том смислу, омбудсмани примјећују да је константан висок број жалби на мобинг, уз констатацију да према њиховим процјенама ови подаци и даље не представљају стваран приказ, јер има непријављених случајева, због генералног неповјерења, као и због страха од евентуалних негативних посљедица по статус жртава“, навели су тада.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.