Зашто људи који живе у нестабилним економијама попут БиХ и даље држе до традиционалних валута?

Забрињава чињеница да људи који живе у земљама гдје је општепозната корупција и недостатак компетенција у владама и даље држе до традиционалних валута.

T.T. / 11. јун 2021


 
Криптовалуте нису нова појава, али још увијек су непознаница за многе људе. Можда се може рећи да су стекле више популарности у поп култури, јер много људи широм свијета и даље гаји одређене резервације или неповјерење према њима. Експерт за економска питања и криптовалуте Андреас М. Антонопоулоус објашњава зашто бисмо могли да укажемо своје повјерење новом начину финасијског пословања. Антонопоулос објашњава да се битцоин може довести у везу са традиционалним новцем тј.валутама на исти начин као сто се данашње web странице могу довести у везу са новинама или штампаним медијима. Дакле, web као такав не припада нити једној посебној компанији. Web је просто отворени систем комуникације који се заснива на међународним стандардима и прати одређене протоколе. 

Дакле, битцоин је еквивалентан отвореном систему финансијске комуникације и не припада нити једној компанији или земљи, и сви људи имају могућност приступа битцоину, исто као што и сви људи имају приступ web-у и могу направити властити web странице. Све што је потребно јесте да посједујете битцоин новчаник и да на тај начин размјењујете криптовалуте са људима који су такође власници битцоин новчаника, широм свијета.

Овај стручњак каже да не разумије зашто људи који долазе из нестабилних економија, какве су на Балкану, напримјер, не прихватају овакав вид финансијског пословања. Као финансијски стручњак, Антонопулоус, иначе Грк поријеклом, а настањен у Сједињеним Америчким Државама, каже да га забрињава чињеница да људи који живе у земљама гдје је општепозната корупција и недостатак компетенција у владама и даље држе до традиционалних валута, а не усуђују се да нађу приватна рјешења у подузетничкој сфери.

Наводи примјер Грчке гдје људи уопште немају повјерење у владу да може урадити било шта исправно. Ако питате просјечног Грка, рећи ће вам без резерве да сматра владу и некомпетентном и корумпираном, али ако питате тог истог Грка на који начин штеди и да ли би размотрио куповину битцоина, рећи ће вам да то није прави новац. Не, нипошто не би урадио такву глупост. За новац мора да одговара влада. А када питате зашто, један од одговора је како се порези користе за изградњу путева и инфраструктуре. Онда их питам – јесте ли видјели путеве на Балкану?!

Да бисте разумјели како функционише битцоин, морате разумјети како функционишу и валуте широм свијета. Дакле, шта је то битцоин? Која је његова вриједност? Шта уопште може дати вриједност софтwерски произведеној валути која нема свој физички облик тј. традиционалне кованице и новчанице на које смо навикли. Антонопоулос објашњава појам битцоина на сљедећи начин: 

Људи увијек поставе то питање – зашто битцоин или друга криптовалута уопште имају вриједност? Увијек им одговарам питањем – зашт еуро има вриједност, зашто долар има вриједност? Они се побједоносно насмију јер „знају“ одговор на ово питање – зато што тај новац има покриће у злату!

Знате како ја објашњавам ову теорију о новцу – теорија Дједа Мраза. Ако питате осмогодишњака зашто је добио поклон за Божић – рећи ће вам да га је донио Дједа Мраз. Али ако такво увјерење има неко ко има 20, 30 или 40 година и више, запитаћете се да ли је та особа рационална. Како одрасли људи могу имати увјерења о новцу која су у потпуности мит, која се заснивају на причи која није истинита, те не би требало да вјерују у то ако имају више од осам година, али из неког разлога они и даље вјерују.

Хајде да кренемо из почетка. Дакле, нема злата као покрића. Све модерне валуте заснивају своју вриједност на фундаменталном фактору који се назива употребна вриједност. Еуро има вриједност јер иза њега стоји економија цијеле Европе и економска активност свих учесника у систему Еура, што му даје вриједност, јер гарантује да, ако имате 1 еуро, можете очекивати да ћете сутра моћи купити тим једним Еуром одређену количину производа или услуге. Можете, напримјер, да купите троје јаја или чоколаду. Та традиционална размјена се наставља из дана у дан. Новац као новац нема вриједност, него увјерење да га можете користити за куповину услуга или производа. Као што смо се и договорили да један метар представља одређену дужину и не може свако да га тумачи произвољно. Новац на много начина функционише на исти начин. 

Дакле, одговор на питање – зашто битцоин има вриједност је апсолутно исти одговор као и на питање зашто долар и еуро имају вриједност. Питање је која економија стоји иза битцоина. Битцоин има вриједност јер постоји довољно велики број људи који сматрају да могу користити битцоин као механизам за чување вриједности, куповину добара и услуга у будућности...

У свом окружењу у БиХ, познајем само троје људи који су се одлучили за овај вид штедње. Један од њих је наставник енглеског језика, који је уложио својих 10.000КМ у куповину одређеног дијела битцоина, студентица електротехнике, која је купила неку мање познату криптовалуту за неколико стотина КМ и власник приватне ИТ компаније, који каже да је уложио новац, али не знам о којем је износу ријеч. БиХ се држи традиције куповине некретнина ако имате „вишак средстава“, а и даље није отворена према виртуелним валутама, барем не у мјери у којој су завладале западним друштвима. 

Марко П., дугогодишњи прјатељ из гимназијских дана и наставник енглеског језика, један је од троје људи које лично познајем, а да су се одлучили на ову врсту инвестиције. Био је расположен да подијели своје мишљење о овом виду штедње.

Прошле године сам имао доста више посла од куће, а због епидемије и затварања, мање прилике да зарађени новац трошим. Због тога сам уштедио око 10.000 КМ које сам држао код куће. Наметнуло ми се питање шта да радим са тим новцем, јер нити је паметно да га држим код себе, нити да дуго држим новац који због инфлације сваке године губи дио своје куповне моћи, односно чија вриједност пада. Пошто такву врсту “проблема” са новцем нисам раније имао, тражио сам савјет других људи чије мишљење поштујем. Након више различитих мишљења, те вишемјесечног истраживања, открио сам да имам сљедеће опције на располагању:
- Уплаћивати новац на рате неком осигуравајућем друштву
- Штедјети новац у банци
- Улагати у дионице компанија
- Купити злато (или сребро)

Проблем са уплаћивањем новца осигуравајућем друштву је да камата након више деценија уплаћивања није велика. Додуше, добија се животно осигурање, као и здравствено осигурање за преко двадесет болести. Али ја сам неожењен и коме да остављам животно осигурање? И шта ако се разболим од неке болести која није на списку? Додатни проблем јесте што, уколико бих из неког разлог морао да повучем уложени новац прије истека уговора, могуће је да бих у првих 5 или више година добио мање новца него што сам уплатио.
 

С друге стране, када се положи новац на орочену штедњу у банци, уложени новац са неким каматама се увијек добија, чак и ако се новац повлачи прије завршетка периода орочења. Такође, и камата на уложени новац је већа него у осигуравајућем друштву, премда не веома велика. Чак и са максималним периодом орочења од 4 године, и максималном сумом од 10.000 КМ и више, већина банака даје годишњу камату око 4%. Дакле, на уложених 10.000 КМ, годишње би се добијало око 400 КМ.
Од пада Бањалучке берзе, стање је прилично пусто и она не представља значајну платформу за улагање. Такође, усљед економске ситуације у нашој земљи, има свега пар компанија у које би се могло улагати и добијати неке дивиденде, али дионице тих компанија нису у понуди.
 

Можда најбоља од наведених опција ми се чинило злато. Његова вриједност већ годинама расте, отпорно је на економске кризе, не зависи од банке или система. 
Онда почетком године, један од пријатеља од кога сам тражио савјет и који је и сам размишљао гдје да уложи своју уштеђевину ми је предложио битцоин. Проблем је да је битцоин у два мјесеца прије тога већ нарастао осам пута, и нама ја привукао пажњу кад су већ многи медији извјештавали о његовом расту, а то није најбоље вријеме за улагање. Но, његов приједлог ме је покренуо да коначно одвојим вријеме да бих мало истраживао о битцоину. Веома ми се допало да је то децентрализована валута, дакле не постоји неки центар моћи који је контролише и може по својој вољи да укида право било коме да користи своја средства. Чињеница да битцоин има ограничен број на 21 милион значи да је заштићен од инфлације. И коначно, он се може слати било гдје и било коме једноставно као што се шаље емаил. Може се продати у било којој количини, за разлику од злата. Могу се прелазити границе, све што треба да знате је ваша емаил адреса и приступна шифра. Због ових разлога, као и због тога што његова вриједност знатно брже расте од цијене злата, битцоин је знатно боље спремиште вриједност од злата.
 

Једно од правила како заштитити своју дигиталну имовину јесте да је најбоље да што мање људи зна да је уопште посједујете. Зато ћете разумјети зашто се представљам под другим именом. Ја сам рекао мом брату и мањем броју блиских пријатеља да сам уложио новац у крипто, али не и мојој мајци. Знам да је страх код ње доминантна емоција у пословним подухватима, зато сам је поштедио стреса. Поштовао сам правило да се никад не улаже више него што си можете приуштити да изгубите, и чак и у најгорем сценарију, имао бих довољно да живим као и до сада.

 
Санда М., државна службеница и магистар економских наука, такође даје само своје приватно мишљење, јер, како каже, није стручњак за криптовалуте. „Ризично јесте, јер никад се не зна како ће се цијене битцоина кретати. Цијена није регулисана, не постоји механизам за ограничавање пада или раста њезине вриједности. Зато када расте доноси велике приносе, али када пада и значајне губитке. Свој новац лично не бих уложила у криптовалуте. Можда је мало зихерашки са моје стране, али тако је.“

Један од примјера велике флуктуације у вриједности јесте вијест која је дуго кружила интернетом о куповини „најскупље пице на свијету“. Ханyецз је познат као прва особа која је користила битцоин у комерцијалној трансакцији. 22. маја 2010., када је битцоин имао нешто више од годину дана, купио је двије пиззе за 10.000 БТЦ. Овај датум је сада познат као „Битцоин Пизза Даy“. С једним битцоином који сада вриједи 9500 америчких долара, он је често предмет исмијавања и Ханyецзове пиззе од 45 милиона долара се често спомињу. 

"Битцоин је начин за искориштавање похлепе", рекао је Ханyецз у недавном интервјуу из своје куће у Јацксонвиллеу на Флориди. Похлепа је та која поткрепљује осјетљиву равнотежу потицаја који битцоин одржавају.

Милан С, економиста, настањен у Сарајеву, каже да је и сам размишљао о инвестирању на тржишту криптовалута.

Криптовалуте, дигитална имовина, блоцкцхаин технологија су код нас нови појмови. Такође, чини ми се да код нас постоји мало доступних, поузданих и провјерених информација. Лично, не бих се усудио да значајан износ средстава инвестирам на тржишту криптовалута. Рекао бих да постоје значајне флуктуације на њиховом тржишту и постоји доста простора за различите малверзације. Ограничен број добара и услуга се може купити за криптовалуте. Одређене државе их чак и забрањују, а у већини земаља не постоје прописи којима се ова област детаљно уређује. Рекао бих да је њихова судбина за сада неизвјесна и да је инвестирање на тржишту криптовалута повезано са значајним ризицима. Но, са друге стране, повећан ризик представља могућност. Ова тржишта биљеже одређени раст. Знатно су једноставнија за обављање трансакција и чини ми се да имају велики потенцијал за раст. Углавном, како нисам од оних који превише ризикују, ја не бих велике износе инвестирао у тржиште криптовалута. Да имам новца за инвестирање или чување водио бих се принципом диверзификације. Дио средстава бих уложио у дионице, хартије од вриједности, депозите, обвезнице, некретнине, злато, инвестиционе фондове и слично. Један, мали дио бих инвестирао и у криптовалуте. А највјероватније ћу када ми околности допусте, пошто сам сиромашан, а желио бих бити богат, размислити да са ограниченим износом експериментишем на тржишту криптовалута. Углавном, предности и недостаци инвестирања у криптовалуте, онако како их ја видим су сљедећи:

Предности
-   Олакшане трансакције и ниски трошкови трансакција.
-    Доступност роба и услуга којима се тргује уз помоћ криптовалута.
-    Могућност великог раста вриједности криптовалута и повећане зараде.
-    Повећање диверзификације.

Недостаци
-    Велике флуктуације.
-    Значајан ризик од великих губитака.
-    Неизвјесна судбина ових валута.
-    Правна неуређеност.
-    Мала доступност провјерених и корисних информација.
-    Одсуство професионалаца или фондова или привредних друштава која се баве овим видом инвестиција.
-    Постојање опасности од разних злоупотреба (крађа, прање новца, финансирање тероризма и слично).

На крају, лично, не бих се усудио инвестирати велики износ новца, не бих се у потпуности ослањао на ово тржиште, али бих свакако волио да више сазнам, да област дигиталне имовине, криптовалута и блоцкцхаин технологија буде правно уређена, и да помало експериментишем са овим. Никада се не зна, можда бих могао нешто и да зарадим. Ко не рескира, не профитира.


 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.