Ненад Величковић: Крађа, посо, посо, крађа

Како је афера Респиратори "која нам се догодила" у јеку пандемије све грађане Федерације БиХ претворила у учеснике риалитија.

Nenad Veličković / 19. мај 2020

 

У тринаестој несретној минути емисије Дан уживо Н1 телевизије, водитељ госту, Аљоши Чампари, федералном министру унутрашњих послова и функционеру Странке демократске акције, поводом афере Респиратори, поставља питање:

"Зар је могуће, господине Чампара, да нитко ништа није знао у Влади?"

Чампара, који је до тада говорио у регистру дипломираног правника – углавном сувислим простопроширеним реченицама – одговара:

"Па ја не знам да ли је, овај, је ли, је ли, овај, неко знао, или није знао, ја вам дакле могу тврдити онако за себе, да ја апсолутно нисам знао и да сам, овај, сазнао из медија. Могуће је да је неко, овај, знао, али исто тако је могуће да ја не знам да је то неко знао. Дакле, нисам био у ситуацији да могу провјерит. Исто не могу тврдити да нико није то знао, али не могу ни тврдит стварно да је неко нешто знао и да је неко учествовао у свему овоме." (12.42)

На тренутак се аудиторијум збунио. Гледа Дан уживо, а чује Фарму. Види министра унутрашњих послова, а чује Екрема Јеврића:

Кућа пос'о, пос'о кућа,

кућа пос'о, пос'о кућа,

ето, шта знам, а ништа не знам,

а ђе да знам.

Зашто се министар и функционер овако збунио? Шта је било тешко на једноставно питање једноставно одговорити? Да ли је могуће... Јесте, могуће је...

Али министар је, истренираним ухом унутрашњих послова, у једном питању чуо неколико других. Не само да ли је могуће, него, и ако јесте, како је могуће! КАКО ЈЕ МОГУЋЕ да Влада једне полудржаве у квазидржави списка 10 милиона марака на неупотребљиву (добро, неадекватну) опрему?

(Подсјетимо се, пратећи сајт фокус.ба: 27. априла излази наслов Пољопривредно газдинство добило посао од 10,5 милиона марака за набавку респиратора. Газдинство је из Сребренице, бави се узгојем малина, а власник је ТВ водитељ Фикрет Ходжић. Истог дана читамо изјаву министрице финанција у Федералној влади и командантице Федералног штаба цивилне заштите, Јелке Милићевић, да ни Влада ни штаб нису дали сагласност за набавку респиратора. Сазнајемо и то да се укључује Тужилаштво. Фикрет Ходжић изјављује да се у набавци респиратора није водио профитом, него савјешћу и дугом према заједници. Дан касније, 28. априла, читамо да је начелник Федералне управе цивилне заштите, Фахрудин Солак, малинарску фирму прогласио овлаштеном за набавку респиратора, јер је ствар била хитна и интервентна. Истог дана, његова помоћница изјављује да је приликом набавке консултована струка, да су све одлуке донесене једногласно, а да је малинарска фирма једина била у стању набавити опрему у хитном року. "Набавку је извршила Влада Федерације БиХ, којој се захваљујем." На то, још смо у 28. априлу, премијер изјављује да одлуку није потписао он, него Солак, али истиче да смо (ми!) "први у југоисточној Европи набавили респираторе, и ја се поносим тиме". Појављује се фактура из које се види да су респиратори (њих 80) плаћени 6,3 милиона. Два дана касније, 30. априла, открива се да добављач (малинарска фирма) није регистрована у Агенцији за јавне набавке. Сутрадан се од набавке ограђује и струка: Завод за јавно здравство није судјеловао у припреми спецификације за набавку респиратора. Струка је, према вијести од 9. маја, дипломирана инжињерка радиолошке технологије, Ана Баврка, по професији ТВ водитељица, коју је ТВ водитељ Фикрет Ходжић "ангажирао као стручну особу како би фирма могла добити дозволу за увоз медицинске опреме". Након информација у медијима, да је понуда малинара дошла директно у Новалићев кабинет, 11. марта огласио се предсједник СДА Изетбеговић, да демантује везу странке са радом премијера, а успут и да га похвали: "Супротставили смо се пандемији вођени Новалићем боље него неке богате и организоване земље." Сутрадан сазнајемо и да је закључно са 7. мајем Федерална управа цивилне заштите "мимо закона о потрошила 18.798.516,86 марака без ПДВ-а. У међувремену су други портали открили да су набављени респиратори неупотребљиви у одјелима интензивне његе, за шта су били потребни. СИПА је ушла у Новалићев кабинет, а Солак је награђен принудним годишњим одмором.)

Кад, међутим, водитељ Дана уживо, дакле, завапи, ма људи моји, је ли то могуће, да нитко ништа није знао у Влади, а први човјек полиције одговара – "Па ја не знам да ли је, овај, је ли, је ли, овај, неко знао, или није знао, ја вам дакле могу тврдити онако за себе, да ја апсолутно нисам знао и да сам, овај, сазнао из медија. Могуће је да је неко, овај, знао, али исто тако је могуће да ја не знам да је то неко знао. Дакле, нисам био у ситуацији да могу провјерит. Исто не могу тврдити да нико није то знао, али не могу ни тврдит стварно да је неко нешто знао и да је неко учествовао у свему овоме." – треба у причу укључити још један 17., али март.

Тада је, наиме, одржана сједница Владе Федерације, у проширеном саставу, на којој су директори клиничких центара из Мостара, Сарајева и Тузле тражили респираторе, а директор државне агенције (Дженан Салчин) за јавне набавке спасавао Закон од суспензије бушећи рупу у њему. Према Ослобођењу, наиме, Салчин је "казао да је члан 10 закона о јавним набавкама, који, фактички, предвиђа суспензију Закона, 'постављен широко' те уговорне органе, уколико је у питању сигурност 'ослобађа икаквог поступка'", што је премијера Новалића инспирисало да у циљу "конзумирања члана 10" формулише приједлог:

"С обзиром да је на свјетском тржишту велика потражња за поменутом опремом и средствима, те да ситуација захтијева хитно дјеловање покрећем иницијативу за хитну измјену члана 10 закона о јавним набавкама како би се осигурало изузеће од примјене овог закона код набавке медицинске опреме, медицинских средстава, дезинфекцијских средстава, као и друге заштитне опреме. Напомињем да би поменуто изузеће било ограниченог временског дејства и трајало до окончања глобалне пандемије изазване коронавирусом. Ко је за? Против? Суздржан? Нико. Констатујем да је влада усвојила овај закључак.”

Шта је тачно усвојила, то онда објашњава Салчин:

"Нама је циљ и зато сам апелирао на вас и на друге да не долази до било каквих злоупотреба, да кажем ја, данас је тржишна ситуација таква да ви можда не можете добити тај, не знам, коштао 10 хиљада, а ви га можете сада добити за 100 хиљада марака и то није ваша грешка, не можете утицати на то. То је тржишна утакмица, можда можемо добити негдје из неке земље. Па, набави га и по 100 хиљада марака, није проблем, неће вам нико узети за злоупотребу нешто."

Према објављеном изводу из записника, Чампара је прије тога гласно размишљао на сличан начин:

"Неће нас нико сутра питати овај Закон о јавним набавкама, шта сте радили, што нисте смјели то потписивати, ако животи грађана буду угрожени. Дакле, прије свега треба превентивно дјеловати, ја не видим никакав проблем, ако треба прогласити ванредно стање и донијети одлуку Владе Федерације да ови људи не буду одговорни који ће набављати опрему, него да Влада стане иза тога са неком, можда, посебном уредбом зато што имамо посебне услове. Дакле, сада у Федерацији да заштитимо људе, али да људи промптно реагују и да могу купити недостајућу опрему која им треба. Ја мислим да Влада мора стати иза овога да људе растеретимо ових проблема (Закон о јавним набавкама оп.а.) које могу сутра имати наравно, овај, за мјесец, два или три, или годину да неко каже да су у овој ситуацији злоупотријебили свој положај и своју улогу. Дакле, треба их апсолутно растеретити у овом смислу.... Немојте да дођемо у ситуацију да нам је важнији Закон сада о јавним набавкама, него живот грађана. Ми то, једноставно, данас морамо пресјећи.”

Како се пресјекло, видјели смо. Видјели смо да животи баш нису ни зависили од респиратора, јер су људи умирали путујући до њих кроз којекакве алгоритме. Видјели смо да нам животи зависе од људи који мртво-хладно изговарају плати 100 за оно што вриједи 10. Видјели смо да на струку не можемо рачунати, јер се они који нешто знају ништа не питају, а они који не знају ништа никоме не одговарају ни за шта за шта се питају. Ријечима с Фацебоока: "Два мјесеца сједили смо затворени у кућама да бисмо сачували наше љекаре који су сједили у затвореним болницама да би сачували нас." Видјели смо да се на највишем нивоу расправља најнижим регистром, припростопроширеним реченицама, да људима са високом страначком спремом не треба никаква стручна, да десет година студирања вриједи више од просјека оцјена десет.

Након свега, нема разлога да не вјерујемо министру полиције кад на питање како је могуће да у влади нико ништа није знао одговара "Па ја не знам да ли је, овај, је ли, је ли, овај, неко знао, или није знао, ја вам дакле могу тврдити онако за себе, да ја апсолутно нисам знао и да сам, овај, сазнао из медија. Могуће је да је неко, овај, знао, али исто тако је могуће да ја не знам да је то неко знао. Дакле, нисам био у ситуацији да могу провјерит. Исто не могу тврдити да нико није то знао, али не могу ни тврдит стварно да је неко нешто знао и да је неко учествовао у свему овоме."

Тако то иде одвазда. Пракса је прерасла у принцип.

Прво се у име вишег циља поништи закон, па се набављачка оператива унапријед ослободи оптужбе за злоупотребу, па се онда багером заграби у буджет, па се милиони претоваре у страначки дампер, па се, ако новинари открију, мало трпи прање по медијима, па се након пар дана лајавој јавности баци нека свјежа блајбургерска кост, па се пораз прогласи побједом и жртвама укине суспензија. Ако се зна принцип, не морају се знати детаљи. Нема разлога да Чампари не повјерујемо да детаље није знао. Али да му је принцип познат, то је муцањем потврдио.

Кад у октобру водитељ Дана уживо упита неког учесника изборног риалитија да ли је испунио своју грађанску дужност, одговор ће бити очекиван:

"Па ја не знам да ли сам, овај, јесам ли, јесам ли, овај, гласао, или нисам гласао, ја вам дакле могу тврдити онако за себе, да ја апсолутно не знам и да сам, овај, сазнао то из медија. Могуће је да је неко, овај, гласао умјесто мене, али исто тако је могуће да ја не знам да је тај неко гласао. Дакле, нисам у ситуацији да могу провјерит. Исто не могу тврдити да нико није гласао, али не могу ни тврдит стварно да је неко гласао и да је неко учествовао у свему овоме. Кућа посо, посо, кућа, ето, шта знам, а ништа не знам, а ђе да знам."

ДW


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.